ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ЈУЛ 2023.

 

  

Жетва у плодној стишкој равници 1916. године

 

Плодна стишка равница одувек је била благородна према својим житељима. Жетеоцима је пружала богату награду за уложени труд у обради земљишта и гајењу жита, Стижанима берићет годишњег приноса, богату трпезу и сигурност која се претаче и за друге потребе. Многобројни млинови и воденични точкови вазда су били заузети мељавом зрна, а ујам пресипао џепове њихових власника. Свечарске трпезе увек су биле украшене ритуалним златним хлебом и хлепчићима, јер се бело брашно чувало за свечане и посебне прилике.

А онда су дошле године немаштине - дажд са неба или преобилан или сурово скроман - и дажд са земље у лику окупатора Србије. Први светски рат, Велики по жртвама, суровости до тада невиђених размера, обрушио се и на плодни Стиг.

Окупирану земљу газила је аустроугарска и немачка чизма, а да зло може бити и веће потврдило се 2. јануара 1916. када је аустроугарску односно немачку власт у источном делу Краљевине Србије сменила бугарска, поделивши земљу на два дела, тако да је Војно-инспекцијској области Велика Морава, којој је седиште  било у Нишу, припало шест округа: пожаревачки, неготински, зајечарски, ћупријски, нишки, врањски и пиротски срез. Бугари су показали своју тамну, најтамнију страну. Уз огромне људске жртве – стравична мучења, убијања, интернирања, присиле - пљачкали су све што су могли да однесу у Бугарску - и бакар са крова цркве и под из имућнијих кућа, сваки део мобилијара и покућства, хаљине, одећу, и, наравно, храну.

Забележено је да је почетком рата килограм пшеничног брашна коштао 1 динар, меса 2 динара. Прописана стална месечна помоћ за једно лице састојала се од пет килограма брашна и девет килограма кромпира.  За Божић 1916. маст је коштала 12 динара, зејтин 16, ораси 5, бивоље или коњско месо 10, а сланина 20 динара. Од новембра 1917. одређен је нови дневни оброк - „200 грама кукурузног брашна или 300 грама кукурузог хлеба дневно за одрасла лица и 120 грама кукурузног брашна или 180 грама кукурузног хлеба за децу.“
(Према: Б. Младеновић, Рат и приватност: Први светски рат, у: „Приватни живот код Срба у двадесетом веку“, Клио, Београд, 2007, 786-787; Ј. Миодраговић, Трагични дани Србије, Београд, 1921, стр. 86; Д. Милорадовић, Три тешке ратне пожаревачке године, у: „Србија и Браничево у Великом рату 1914-1918.“, ИАП, 2014, 229-256)

При жетви бугарски војници будно су пазили на свако житно зрно. О томе сведочи и забележена фотографија са вршидбе у селу Касидол  јула 1916. године. Непоновило се!

 

Фотографија:
Бугарски војници у Касидолу код вршалице Драгутина Стевића, 1916, Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник